Silazeći stepenicama shvatila sam da se ne osjećam sigurno na nogama. Malo sam teturala. Ušla sam u dnevnu sobu i utonula sam u mekane jastuke na velikom trosjedu. Darkcry je ušao u sobu i sjeo do mene. Rekao je: "Drago mi je da si opet budna.". Pitala sam: "Koliko dugo sam spavala?". On je kratko odgovorio: "Dovoljno dugo.". Tada se na skejtu niz stepenice spustio Sk8er maniac. I njemu je bilo drago što sam se probudila. Otišao je po ostale. Uskoro smo svi sjedili u dnevnoj sobi. Saba je stavila glavu u moje krilo. Krenuli smo u blagovaonicu. Bila sam jako gladna. Nemora je pred nas stavila doručak. Uskoro su nam tanjuri bili prazni. Krenuli smo u sobe. Otvorila sam vrata i otišla do prozora. Na nebu sam ugledala crnu mrlju. To nešto letjelo je prema vili. Približavalo se velikom brzinom. Shvatila sam da je to zmaj. Nosio je nešto na leđima. Bio je malen, ali dovoljno velik da bi na njemu netko jahao. Djevojka koja je sjedila na crnim zmajevim leđima imala je gustu crnu kosu. Zapovjedila je zmaju da se spusti na zemlju. On je poslušno krenuo prema zemlji. Spustio se uz lagan tresak. Tek sad sam primjetila da je djevojka ranjena. Izašla sam iz sobe i spustila sam se stepenicama prema vratima. Iztrčala sam iz kuće i krenula prema zmaju i ranjenoj djevojci. Djavojka se s izrazom boli na licu spustila sa zmaja. Zmaj se otisnuo o zemlju i poletio. Mahao je krilima i rekao: "Kad ozdravi pozovi me!". Bila sam začuđena samom pojavom zmaja u 21. stoljeću, a kada je progovorio, pokušala sam nešto reći, ali iz mojih poluotvorenih usta nije izlazio nikakav zvuk. Djevojka je ležala na zemlji. Desna ruka joj je bila pod nekim čudnim kutom. Na blijedom licu je imala duboku ranu od noža. Krv je curila niz njen obraz. Onesvjestila se. Otrčala sam do kuće. Ostali su izašli pred kuću. Stajali su oko djevojke. Darkcry ju je podigao i odnio u kuću. Nemora se uputila u kuhinju. Nešto je mješala u staklenoj zdjeli. Djevojka je ležala na mom krevetu i buncala. Nemora nam je objasnila da su je napali ljudi sa strijelama. Ljudi su počeli koristiti strijele umoćene u otrov jer su vidjeli da ubijaju mutante. Ja sam sjedila pored djevojke i gledala u nju. Osjećala sam se jadno i bespomoćno. Nemora je ušla u sobu noseći zdjelu. Namazala je neku zelenu smjesu na lice djevojke koja se odmah prestala tresti. Nemora me pogledala i rekla: "Molim te, odi namoći ručnik i donesi mi ga.". Poslušno sam ustala i otišla u kupaonicu. Natopila sam ručnik hladnom vodom. Vratila sam se u sobu. Nemora je uzela ručnik i stavila ga djevojci na čelo. Pitala sam Nemoru: "Zašto nas jednostavno ne puste na miru? Što smo im mi napravili?". Nemora je znala da mislim na ljude jer zapravo osim njih nismo imali velikih problema. Odgovorila je: "Baš ništa. Oni znaju da smo mi napredniji i bolji od njih, pa se boje da ćemo ih sve ubiti. Zato oni žele ubiti nas. Mi smo njima nešto nepoznato i čudno, pa nas se boje. Zato nikad ne sudi o nekome prije nego što ga upoznaš.". Nisam shvaćala zašto mi je dala ovaj savjet, ali nisam mislila da je to nešto čime se treba zamarati. Djevojka je zaspala nakon par sati.
Uskoro je pao mrak i na groblju je bilo tiho. Počela je padati kiša. Sjela sam na stolicu pored kreveta. Prazno sam gledala kroz prozor. Djevojka se probudila. Tiho je pitala: "Gdje sam?". Trgnula sam se: "Što?". Ponovila je: "Gdje sam?". Odgovorila sam: "U staroj vili na groblju. Kako se zoveš?". Rekla je: "Silver.". Pokušala je ustati, ali sam ju zaustavila. Pobunila se: "Moram ići! Pusti me!". Pozvala sam Nemoru. Ona je dotrčala u sobu. Rekla je: "Izađi iz sobe, ja ću razgovarati s njom.". Nakon par minuta, Nemora je izašla iz moje sobe. Rekla je: "Nije ništa željela reći, samo me zamolila da joj donesem njene stvari i tražila je tebe.". Ja sam ponovno ušla u sobu. Silver me pogledala i rekla: "Da li ti je Dragonlord rekao gdje će me čekati?". Nisam znala tko je Dragonlord, pa sam pitala: "Tko je Dragonlord?". Ona je odgovorila: "Zmaj.". Kimnula sam glavom: "Rekao je da ga pozovem kad ozdraviš.". Ona je rekla: "Što čekaš? Pozovi ga!". Rekla sam: "Još uvijek nisi ozdravila. Neću zvati tog tvog zmaja sve dok nebudeš potpno zdrava. Zakolutala je očima i rekla: "Mogu li dobiti svoje stvari? Stvarno mi se žuri i moram biti u pokretu.". Pitala sam: "Zašto moraš biti u pokretu? Ovdje si sigurna.". Odgovorila je, ali ne odgovorom koji bi mene zadovoljio: "Neću odgovarati na suvišna i glupa pitanja.". Pogladala sam ju upitnim pogledom i rekla: "Zar mi ne vjeruješ?". Pogledala me i rekla: "Ne vjerujem nikome.". Bila je gruba i pomalo drska. Rekla sam: "Dobro, ne moraš mi vjerovati, ali te neću pustiti da odeš ako si u nekakvoj opasnosti! Ne želim imati tvoju smrt na savjesti!".
Nastavlja se...
By: Shadow

P.S. Ovaj post sam podjelila na dva djela jer bi inaće bio predugačak. Nisam dugo pisala jer nisam imala inspiracije i temu. Pls komentirajte.